Evropska unija podržava svoje partnere na Zapadnom Balkanu na njihovom putu integracije, a Evropski savet je iznova potvrdio svoju nesumnjivu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana 09.03.2017. god

Da bi potvrdila svoju posvećenost evropskoj budućnosti regiona, u našem zajedničkom interesu, Evropska komisija je u februaru 2018. godine usvojila strategiju za "Verodostojnu perspektivu proširenja i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu". Strategija sadrži  šest vodećih inicijativa – posebnih akcija koje će Komisija preduzeti narednih godina kako bi podržala transformacijske napore Zapadnog Balkana u oblastima od zajedničkog interesa. One se tiču jačanja vladavine prava, tešnje saradnje po pitanju bezbednosti i migracija, širenja Energetske zajednice EU na Zapadni Balkan, smanjenja roming tarifa i širenja širokopojasne mreže po regionu. Strategija takođe ističe potrebu da EU spremno dočeka nove članice kada one budu ispunile kriterijume za članstvo.

Pouzdana politika proširenja ključna je komponenta Globalne strategije EU i ne predstavlja samo strateško ulaganje u evropsku bezbednost i prosperitet, nego je već uveliko doprinela miru u ranije ratom razorenim sredinama.  Uslovljavanje u politici proširenja EU kao i fokus na čvrstu regionalnu saradnju pomažu da se stvori političko okruženje koje podstiče rešavanje bilateralnih pitanja ili prestanak njihovog iskorišćavanja u političke svrhe.

Podrška EU partnerima u regionu i saradnja sa njima danas donosi konkretne prednosti: jačanje ekonomskog razvoja i kreiranje novih radnih mjesta, prilike za putovanje i studiranje u inostranstvu, postepeno unapređenje upravljanja i vladavine prava, jačanje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje.

Značajni koraci za evropske integracije:

• Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju su stupili na snagu za svih šest partnera.
• Pregovori o pristupanju dobro napreduju sa Crnom Gorom (otvoreno je 32 poglavlja, 3 su uslovno zatvorena) i sa Srbijom (otvoreno je 16 poglavlja, 2 su uslovno zatvorena).
• Komisija je u aprilu 2018. godine preporučila da Savet EU otvori pregovore o pristupanju sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom i Albanijom, u svetlu postignutog napretka, održavajući i produbljujući trenutni reformski zamah.
• Albanija nastavlja napore na konsolidovanju postignuća u vezi pet ključnih prioriteta. Ovo uključuje kontinuiranu provedbu pravosudne reforme i daljnji napredak u procesu 'vetting-a' kojeg nadgleda i podržava EU.
• Nakon podnošenja zahtjeva za članstvo u EU i odgovora na Upitnik, Komisija pripreme Mišljenje o Bosni i Hercegovini.
• U Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Sporazum iz Pržina se uvelike provodi i reformski orijentisana vlada je postigla znatan napredak na provedbi hitnih reformskih prioriteta.
• Kosovo je počelo provedbu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2016. godine i dogovorilo je evropsku reformsku agendu sa ključnim reformskim prioritetima.
• Beograd i Priština su pokazali visok nivo posvećenosti Dijalogu u kojem posreduje EU, što je dovelo do konkretnih rezultata u korist građana Kosova, Srbije i širom regiona. Uz posredovanje visoke predstavnice/potpredsednice Komisije, predsednici Kosova i Srbije su trenutno angažovani na razgovorima o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

Regionalna saradnja: Postoji jaka politička i finansijska podrška Evropske unije saradnji u regionu, koja služi kao katalizator za pomirenje i dobrosusedske odnose. Pored svoje jake političke podrške za Zapadni Balkan i Berlinski proces, EU pruža konkretnu finansijsku podršku za sedam regionalnih inicijativa, uključujući Regionalni savet za saradnju, u cilju jačanja privrednog razvoja, unapređenja povezanosti i poboljšanja bezbednosti i mnogih drugih koristi za ceo region. EU podržava inicijativu Zapadnog Balkana na uspostavi Regionalne ekonomske zone kako bi region od 18 miliona ljudi postao privlačniji za investitore, stvarajući nova radna mesta i prilike u regionu.

Agenda povezanosti: EU podržava uspostavljanje Regionalnog tržišta struje i potpisala je Ugovor o saobraćajnoj zajednici sa regionom. Dobro razvijena i povezana saobraćajna i energetska infrastruktura od presudnog je značaja za regionalnu saradnju, privredni rast i privlačenje investicija.  EU troši do 1 milijarde evra na infrastrukturu na Zapadnom Balkanu i izdvojila je sredstva za relevantnu tehničku pomoć. Više od 500 miliona evra je već dodeljeno konkretnim projektima.

EU je najveći donator na Zapadnom Balkanu

IPA: Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) je sredstvo pomoću kojeg EU podržava reforme u zemljama koje su u procesu proširenja kroz finansijsku i tehničku pomoć. IPA II ima u cilju da podrži partnere u reformama koje moraju preduzeti tokom pristupnog procesa, a koje će rezultirati u naprednom, pozitivnom razvoju u regionu. IPA II nadovezuje se na već ostvarene rezultate, izdvajajući skoro 4 milijarde evra za pojedinačne partnere na Zapadnom Balkanu i dodatne 3 milijarde evra iz fondova za više zemalja za period 2014-2020.

Pretpristupni fondovi EU predstavljaju razumno ulaganje u budućnost kako Zapadnog Balkana, tako i same EU. Pomažu da korisnici završe političke i ekonomske reforme, pripremajući ih za prava i obaveze koje dolaze sa članstvom u EU. Te reforme građanima pružaju bolje prilike i omogućavaju razvoj standarda koji su jednaki standardima koje uživaju građani EU.

Jaki ekonomski odnosi: EU je glavni trgovinski partner za partnere sa Zapadnog Balkana i čini više od dve trećine direktnih stranih investicija u regionu. Obim trgovine između EU i Zapadnog Balkana je 2016. godine iznosio 43 milijarde evra.

Stvaranje prilika za mlade i inovaciju: Neposredno učešće u programima EU poput programa Erasmus+, Horizon 2020, Creative Europe, i COSME partnerima pomaže da ojačaju svoj razvoj stvaranjem prilika za mlade i istraživače. Više od 5,000 studenata i nastavnog osoblja sa Zapadnog Balkana je 2016. godine iskoristilo prilike za razmenu u okviru programa Erasmus+. Pored toga, skoro 7,000 mladih je učestvovalo u omladinskim razmenama, a 50,000 ljudi na lokalnom nivou je sudelovalo u različitim konferencijama, sastancima ili većim događajima organizovanim kroz Erasmus+. Program istraživanja i inovacija Horizon 2020 obezbediće više od 125 miliona evra u EU fondovima između 2014. i 2020. god. za unapređenje istraživanja i inovacija u regionu. 

EU podržava stabilnost i bezbednost u regionu

Regionalna i globalna bezbednost: Dve misije Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (CSDP) (EUFOR Altea i EULEX Kosovo) funkcionišu u regionu; u isto vreme, partneri na Zapadnom Balkanu preduzimaju korake u pravcu toga da postanu oni koji kreiraju bezbednost, sa 10 kontingenata koji rade u CSDP misijama Evropske unije širom sveta.

Suzbijanje terorizma: Terorizam, nasilni ekstremizam i radikalizacija predstavlja zajedničku pretnju po EU i njene partnere na Zapadnom Balkanu za koju je potreban zajednički pristup.  Zajedno radimo u Europol-u, Eurojust-u, Radicalisation Awareness Network (RAN) i Inicijativi Zapadnog Balkana za suzbijanje terorizma (WBCTi). Uz finansijsku podršku putem IPA programa, i pod sveobuhvatnim okvirom, obezbeđujemo više od 31 milion evra za projekte suzbijanja terorizma i nasilnog ekstremizma u regionu, pored finansiranja srodnih projekata u oblasti bezbednosti i vladavine prava.

Migracije:  EU je čvrsto podržavala i nastavlja da podržava partnere sa Zapadnog Balkana kroz namenske programe finansijske podrške i humanitarne pomoći sa više od 100 miliona evra, kao i stručnom pomoći na terenu, obezbeđujući neometano upravljanje migracijskim tokovima i smanjenje prostora za pretnje po ljudska prava.