Komisija je predstavila Čisti industrijski dogovor, ambiciozan poslovni plan za podršku konkurentnosti i otpornosti industrije EU. Ovaj dogovor će ubrzati dekarbonizaciju, istovremeno osiguravajući budućnost proizvodnje u Evropi.

Suočene sa visokim troškovima energije i žestokom, često nepoštenom globalnom konkurencijom, industriji EU je hitno potrebna podrška. Ovim dogovorom dekarbonizacija postaje snažan pokretač rasta evropske industrije. Potvrđujući da Evropa ostaje posvećena cilju dekarbonizacije ekonomije do 2050. godine, ovaj okvir će unaprijediti i konkurentnost dajući sigurnost i predvidljivost kompanijama i investitorima.

Predsjednica Ursula fon der Lajen izjavila je:
„Evropa nije samo kontinent industrijske inovacije, već i kontinent industrijske proizvodnje. Međutim, potražnja za čistim proizvodima je usporila, a neke investicije su se preselile u druge regione. Znamo da i dalje postoji previše prepreka koje sputavaju evropske kompanije – od visokih cijena energije do prekomjernog regulatornog opterećenja. Čisti industrijski dogovor ima za cilj da ukloni te prepreke i jasno istakne da je Evropa isplativa poslovna destinacija.“

Komisija takođe preduzima mjere kako bi regulatorno okruženje EU postalo efikasnije, smanjujući birokratske prepreke za preduzeća. Predstavljene mjere rezultat su aktivne saradnje sa industrijskim liderima, socijalnim partnerima i civilnim društvom u okviru Deklaracije iz Antverpena za Evropski industrijski dogovor i Dijaloga o čistoj tranziciji koje organizuje Evropska komisija.

Poslovni plan za dekarbonizaciju, reindustrijalizaciju i inovacije

Dogovor se prvenstveno fokusira na dva međusobno povezana sektora: energetski intenzivne industrije i čiste tehnologije.

1. Energetski intenzivnim industrijama  je hitno potrebna podrška kako bi se dekarbonizovale i elektrifikovale. Ovaj sektor suočava se sa visokim troškovima energije, nepoštenom globalnom konkurencijom i složenim regulativama koje štete njegovoj konkurentnosti.
2. Čiste tehnologije su ključne za buduću konkurentnost i rast, kao i za industrijsku transformaciju. Kružna ekonomija je takođe centralni element dogovora jer EU mora maksimalno iskoristiti ograničene resurse i smanjiti zavisnost od dobavljača sirovina iz trećih zemalja.

Dogovor donosi mjere za jačanje cijelog lanca vrijednosti, pružajući okvir za ciljane sektorske akcije. Komisija će u martu predstaviti Akcioni plan za automobilsku industriju, a na proljeće Akcioni plan za čelik i metale. Takođe su planirane specifične mjere za hemijsku industriju i sektor čistih tehnologija.

Ključni pokretači konkurentnosti u EU industriji

🔹 Smanjenje troškova energije
Pristupačna energija je osnov konkurentnosti. Komisija je usvojila Akcioni plan za pristupačnu energiju, koji ima za cilj da smanji račune za energiju za industriju, preduzeća i domaćinstva. Plan će ubrzati uvođenje čiste energije, elektrifikaciju, povezivanje unutrašnjeg tržišta energije EU, poboljšati energetsku efikasnost i smanjiti zavisnost od uvoznih fosilnih goriva.

🔹 Podsticanje potražnje za čistim proizvodima
Zakon o ubrzanju industrijske dekarbonizacije povećaće potražnju za čistim proizvodima proizvedenim u EU. U okviru reforme okvira javnih nabavki 2026. godine, Komisija će uvesti kriterijume održivosti, otpornosti i evropskog porijekla u strateške sektore.

Takođe će biti uvedena dobrovoljna oznaka za karbonski intenzitet industrijskih proizvoda, počevši od čelika 2025. godine, a zatim i za cement. Ova oznaka će pomoći potrošačima da prepoznaju ekološki prihvatljive proizvode, dok će proizvođači moći da ostvare dodatne benefite od svojih napora koji se tiču dekarbonizacije.

🔹 Finansiranje čiste tranzicije
U kratkom roku, Čisti industrijski dogovor će mobilisati preko 100 milijardi eura za podršku čistoj proizvodnji u EU.

Komisija će:

•  Usvojiti novi Okvir državne pomoći za Čisti industrijski dogovor, omogućavajući brže odobrenje državne pomoći za obnovljive izvore energije i industrijsku dekarbonizaciju.
• Ojačati Fond za inovacije i predložiti Banku za industrijsku dekarbonizaciju sa ciljem prikupljanja 100 milijardi eura.
• Izmijeniti Uredbu o InvestEU kako bi se povećao kapacitet za preuzimanje rizika, mobilišući do 50 milijardi eura dodatnih javnih i privatnih investicija.

🔹 Kružna ekonomija i pristup sirovinama
Kritične sirovine su ključne za industriju EU, te je neophodno osigurati pristup pouzdanim izvorima i smanjiti zavisnost od nepouzdanih dobavljača. Komisija će:

• Pokrenuti mehanizam za zajedničku nabavku kritičnih sirovina od strane evropskih kompanija.
• Osnovati EU centar za kritične sirovine radi pregovora o boljim uslovima kupovine sirovina.
• Predložiti Zakon o kružnoj ekonomiji 2026. godine, s ciljem da do 2030. godine 24% materijala u EU bude iz kružnog ciklusa.

🔹 Globalna saradnja i zaštita evropske industrije
Evropskoj uniji su potrebni pouzdani globalni partneri više nego ikad. Komisija će pokrenuti  Partnerstva za čistu trgovinu i investicije, diverzifikovati lance snabdijevanja i jačati trgovinske odnose. Takođe će pojednostaviti i unaprijediti Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) čime će se  zaštititi evropska industrija.

🔹 Razvoj radne snage i vještina
Transformacija EU industrije zahtijeva stručnu radnu snagu. Komisija će uspostaviti Uniju vještina, koja će investirati u radnike i kreirati kvalitetna radna mjesta. Do 90 miliona eura iz Erasmus+ biće usmjereno na obuku radnika u strateškim industrijama.

Pozadina i sljedeći koraci

U svojim političkim smjernicama (2024-2029), predsjednica fon der Lajen najavila je da će Čisti industrijski dogovor biti realizovan u prvih 100 dana novog mandata Komisije.

Ovaj dogovor temelji se na aktivnom angažmanu industrijskih lidera, socijalnih partnera i civilnog društva, naročito kroz Deklaraciju iz Antverpena i kroz Dijaloge o čistoj tranziciji.