Kancelarija Evropske unije na Kosovu
Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu

Moramo da smanjimo jaz u vakcinaciji

Brussels, 28/05/2021 - 11:25, UNIQUE ID: 210528_15
Press releases

Đusep Borelj – Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku/potpredsednik Evropske komisije

Do kraja maja 2021. godine, samo 2,1% Afrikanaca primio je najmanje jednu dozu vakcine protiv virusa COVID-19. Moramo da smanjimo jaz u vakcinaciji između naprednih ekonomija i zemalja u razvoju da bismo izbegli ono što je Tedros Gebrejesus, čelnik Svetske zdravstvene organizacije, nazvao „vakcinacijskim aparthejdom“. To je i moralno ispravno i u interesu je svih.

Zbog toga su nam potrebne globalne multilateralne akcije kako bismo povećali proizvodnju vakcina i ubrzali njihovu primenu širom sveta. Od početka pandemije, to je put koji je izabrala EU. To je sada put koji su definisali lideri G20 na Globalnom samitu o zdravlju u Rimu 21. maja.

Pandemija i dalje svakodnevno ubija na hiljade ljudi i trenutnim tempom ceo svet neće biti vakcinisan pre 2023. godine. Ipak, uveliko vakcinisana svetska populacija jedini je način da se okonča pandemija; u suprotnom će umnožavanje varijanti verovatno podrivati efikasnost postojećih vakcina.

Vakcinacija je takođe preduslov za ukidanje ograničenja koja koče naše ekonomije i slobode. Ova ograničenja kažnjavaju ceo svet, ali još teža su u zemljama u razvoju. Napredne zemlje mogu se više osloniti na socijalne mehanizme i poluge ekonomske politike kako bi ograničile uticaj pandemije na svoje građane.

Ako se jaz u vakcinaciji nastavi, rizikuje da preokrene trend smanjenja siromaštva i globalnih nejednakosti iz poslednjih decenija. Takva negativna dinamika kočila bi ekonomsku aktivnost i povećala geopolitičke tenzije. Troškovi neaktivnosti sigurno bi bili mnogo veći za napredne ekonomije od onoga što bismo zajedno morali da potrošimo da bismo pomogli vakcinaciji čitavog sveta. Zato EU pozdravlja plan od 50 milijardi dolara koji je predložio Međunarodni monetarni fond da bi moglo da se vakciniše 40 % svetske populacije 2021. i 60 % do sredine 2022. godine.

Da bismo postigli ovaj cilj, potrebna nam je usko koordinisana multilateralna akcija. Moramo se odupreti pretnjama koje predstavljaju „diplomatija vakcina“, povezujući obezbeđivanje vakcina sa političkim ciljevima, i „nacionalizam vakcina“, zadržavajući vakcine za sebe. Za razliku od drugih, EU je odbacila oba od početka pandemije.

Do sada smo bili jedini globalni akter koji vakciniše sopstvenu populaciju, istovremeno izvozeći velike količine vakcina i značajno doprinoseći uvođenju vakcina u zemlje sa niskim prihodima. Evropljani mogu biti ponosni na ovoj činjenici. 

EU je 2020. godine podržala istraživanje i razvoj vakcina u velikom obimu i značajno je doprinela novoj generaciji mRNK vakcina. EU je tada postala glavni proizvođač COVID-19 vakcina sa, prema SZO, oko 40 % doza koje su se do sada koristile širom sveta. EU je takođe izvezla 240 miliona doza u 90 zemalja, što je otprilike onoliko koliko smo koristili unutar EU. 

EU sa svojim državama članicama i finansijskim institucijama – ono što nazivamo „Tim Evropa“ – donira vakcine i susedima kojima je potrebna, posebno na Zapadnom Balkanu. Cilj joj je da donira još najmanje 100 miliona doza zemljama sa niskim i srednjim prihodom pre kraja 2021. godine, kako je dogovoreno na poslednjem Evropskom savetu. Sa 2,8 milijardi evra, Tim Evropa je takođe dao najveći doprinos opciji COVAX, koja siromašnijim zemljama omogućava pristup vakcinama; otprilike jednu trećinu svih doza iz opcije COVAX koje su isporučene do sada finansirala je EU. Međutim, ovaj napor još uvek nije dovoljan da spreči povećanje jaza u vakcinaciji. 

Da bi se otklonio taj jaz, zemlje sa potrebnim znanjem i sredstvima trebalo bi da povećaju svoje proizvodne kapacitete, da bi mogle da vakcinišu sopstvenu populaciju i izvezu više vakcina, kao što to čini EU. U saradnji sa proizvođačima vakcina, radimo na povećanju kapaciteta EU za proizvodnju vakcina na više od 3 milijarde doza godišnje do kraja 2021. godine. Naši evropski industrijski partneri obavezali su se da će isporučiti 1,3 milijarde doza vakcina do kraja 2021. zemljama sa niskim prihodom bez dobiti i zemljama sa srednjim prihodom po nižim cenama. Takođe su se obavezali da će dalje isporučivati preko 1,3 milijarde doza za 2022. godinu – od kojih će mnoge biti isporučene preko opcije COVAX.

Sve zemlje moraju da izbegavaju restriktivne mere koje utiču na lance snabdevanja vakcinama. Takođe moramo da omogućimo prenos znanja i tehnologije, da bi više zemalja moglo da proizvodi vakcine. Sa svoje strane snažno podstičemo evropske proizvođače da to učine, posebno u Africi. Učestvovao sam na samitu u Parizu o finansijskoj podršci Africi 18. maja, gde su lideri kontinenta naglasili da Afrika uvozi 99 % svojih vakcina. Ovo se mora promeniti. Tim Evropa u tu svrhu pokreće inicijativu – podržanu sa jednom milijardom evra iz budžeta EU i evropskih razvojnih finansijskih institucija – sa afričkim partnerima radi povećanja proizvodnog kapaciteta u Africi za vakcine, lekove i zdravstvene tehnologije.

Dobrovoljno licenciranje je privilegovan način da se osigura takav prenos tehnologije i znanja. Ako se pokaže nedovoljnim, postojećim TRIPS sporazumom i Deklaracijom iz Dohe iz 2001. godine već je predviđena mogućnost obaveznog licenciranja. Međutim, prema navodima nekih zemalja, te fleksibilnosti su suviše teške i prespore za upotrebu. Da bi ubrzala taj prenos tehnologije, EU će predstaviti novi predlog u okviru STO početkom juna.

Pandemija virusa COVID-19 podsetila nas je da je zdravlje globalno javno dobro. Naša zajednička globalna akcija za vakcine protiv virusa COVID-19 radi otklanjanja jaza u vakcinaciji mora da bude prvi korak ka istinskoj globalnoj zdravstvenoj saradnji, kao što je predviđeno Rimskom deklaracijom koja je nedavno usvojena na Globalnom samitu o zdravlju.

Languages:
Urednički odeljci: