Kancelarija Evropske unije na Kosovu
Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu

Posvećenost Kosova sprovođenju reformi u oblastima zdravstva, privrede i socijalnih pitanja dodatno je naglašena krizom zbog pandemije virusa Covid-19, kaže se u novom Programu ekonomskih reformi koji je usvojio Savet EU

Brisel, 20/05/2020 - 11:06, UNIQUE ID: 200520_11
Joint Press Releases

Program ekonomskih reformi (ERP) 2020-2022 razmatrali su predstavnici zemalja članica EU, zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i predstavnici centralnih banaka zapadnog Balkana i Turske, na njihovom godišnjem sastanku za dijalog o ekonomskoj politici, održanom u utorak u Briselu. 

Naglasak ovog sastanka bio je na postojećim izazovima u aspektima javnog zdravlja, privrede i socijalnih pitanja na zapadnom Balkanu, u Turskoj i u zemljama članicama EU, nastalim sa izbijanjem pandemije virusa Covid-19. Stranke su se saglasile da se ovogodišnji dijalog o ekonomskoj politici usredsredi na mere koje daju brz i neposredan odgovor fiskalne, ekonomske i socijalne politike za ublažavanje uticaja pandemije, a usredsrediće se takođe i na tranziciju prema više sistemskim merama kako bi se pomogao i olakšao oporavak na srednji rok. Što se tiče kosovske ekonomske situacije u 2019. godini, privredni rast ostao je relativno čvrst tokom 2019, vođen potrošnjom i privatnim investicijama. U isto vreme, glavne sistemske prepreke za rast i konkurentnost nastavljaju da predstavljaju izazov.  

Na ovogodišnjem skupu razmatran je kosovski Program ekonomskih reformi koji je fokusiran na delotvorne i dobro koordinisane sistemske reforme koje će doprineti ublažavanju uticaja pandemije i ubrzati privredni oporavak nakon krize. Što se tiče izazova koje je doneo Covid-19, Kosovo bi trebalo da ojača sektor javnog zdravstva, da očuva zaposlenost i da poboljša socijalnu zaštitu, zatim da osnaži poslovno okruženje, kao i da obezbedi podršku za privatni sektor.

Natalija (Nataliya) Apostolova, šefica Kancelarije EU na Kosovu/specijalna predstavnica EU, podvukla je da, učestvovanjem u ERP, Kosovo i zapadni Balkan kopiraju i primenjuju tzv. proces Evropskog semestra.

„Implementacija reformskih mera koje su navedene u ovogodišnjem ERP će biti usredsređena i pružiće doprinos za kapacitet Kosova za upravljanje i ublažavanje zdravstvenog, ekonomskog i socijalnog uticaja krize zbog virusa Covid-19 koji je bez presedana. U čvrstoj solidarnosti, Evropska unija je obezbedila i pružila medicinsku podršku za Kosovo da se bori protiv krize nastale zbog pandemije, a pružila je i finansijsku podršku za rešavanje socio-ekonomskog udara. Sprovođenje sistemskih reformi će ne samo približiti Kosovo EU, već će, što je još važnije, doneti opipljive koristi za kvalitet života naroda Kosova“.  

Besnik Bislimi, kosovski ministar za finansija i transfera i koordinator programa ekonomskih reformi, pozdravio je odobravanje zajedničkih zaključaka o ekonomskom i finansijskom dijalogu i rekao:

„Vlada Kosova je odobrila hitni fiskalni paket, koji podržava biznese, zaposlene i korisnike socijalne pomoći. Smjernice o politici odražavaju potrebu za rješavanjem važnih mjera u vezi s makrofinansijskim okvirom, finansijskim sektorom i strukturnim reformama, poput one napravljene putem fiskalnog paketa, što rezultira sa 14,213 radnika prijavljenih u formalnom sektoru. Stoga će napori vlade za ekonomski oporavak uključiti podršku privatnog sektora i zaposlenih koji su pogođeni krizom, te strukturne reforme određenih sektora kako bi doprineli razvoju ukupne ekonomije. Vlada se zahvaljuje na podršci koju su obećavali različiti razvojni partneri, uključujući EU na finansijskoj podršci i dijalogu o politikama ".

Program ekonomskih reformi je dijalog o ekonomskom upravljanju između EU i zapadnog Balkana i Turske. ERP je namenjen tome da pripremi region za buduće učestvovanje u sistemu za koordinaciju ekonomske politike koji je poznat pod nazivom Evropski semestar.

-------------------------

Ove godine, dogovoreno je šest specifičnih ciljanih reformskih mera:

  1. Stvaranje fiskalnog prostora i preduzimanje dobro ciljanih mera za rešavanje socio-ekonomskih posledica krize, uključujući ovde i zauzdavanje potrošnje za plate u javnom sektoru i penzije za ratne veterane, kroz progres sa novom klasifikacijom korisnika. Da bi se ojačala srednjoročna održivost javnih finansija, treba poboljšati naplatu poreskih prihoda kroz smanjenje sive ekonomije.
  2. Za podršku privrednom oporavku, poboljšati izvršenje kapitalne potrošnje kroz jačanje institucionalnih kapaciteta na centralnom i lokalnom nivou vlasti, radi višegodišnjeg investicionog planiranja i upravljanja investicionim projektima. Poboljšati finansijski nadzor i odgovornost u javnim preduzećima. Pripremiti konceptni dokument sa opcijama, u vezi sa uspostavljanjem nezavisnog tela za fiskalni nadzor, za dalje konsultacije sa zainteresovanim akterima, uključujući tu i EU.
  3. Blisko pratiti i nadgledati izazove za finansijsku stabilnost koji su rezultat pandemije koronavirusa i preduzeti odgovarajuće akcije ako je potrebno, uz razvijanje više integrisanog okvira za merenje zaduženosti domaćinstava. Sprovesti detaljnu, dubinsku analizu kriterijuma za popunjenost osobljem i njegovu stručnost u ključnim oblastima politika centralne banke, naročito u pogledu finansijske stabilnosti. Nastaviti sa istraživanjem u vezi sa očekivanjima po pitanju inflacije i objaviti vremenske serije kada više podataka bude na raspolaganju.  
  4. Sa pogledom na ublažavanje ekonomskih posledica pandemije Covid-19 i na stimulisanje privrednog oporavka, uspostaviti delotvoran i transparentan mehanizam za podršku privatnom sektoru i zaposlenima koji su pogođeni ovom krizom, a naročito mikro, malim i srednjim preduzećima i samozaposlenima. Proširiti pokrivenost socijalnom zaštitom i obezbediti podsticaje za biznise i zaposlene u neformalnom sektoru ekonomije da se registruju, te pomoći i olakšati njihov prelazak u formalnu ekonomiju. Da bi se obezbedio brz oporavak, treba dalje implementirati relevantne mere za poslovno okruženje, naročito pojednostavljenje, spajanje i ukidanje licenci i dozvola.   
  5. Ojačati zdravstveni sektor kako bi se pružale adekvatne usluge primerne zdravstvene nege za sve građane. Na kraći rok, obezbediti veću pokrivenost beneficijama za nezaposlene i socijalnim beneficijama, u skladu sa potrebama, za grupe koje su najviše pogođene krizom zbog virusa Covid-19. Na srednji rok, izvršiti reviziju šema socijalne pomoći, naročito kod penzija baziranih na kategorijama, kako bi se obezbedilo da budu usmerene na grupe koje imaju najnužnije potrebe, a i da budu fokusirane na smanjenje siromaštva.
  6. U pogledu svođenja na minimum uticaja pandemije Covid-19, preduzeti mere za očuvanje zaposlenosti, što uključuje i šeme kratkoročnog rada i poboljšanje kapaciteta Agencije za zapošljavanje, kako bi se obezbedilo poboljšano primenjivanje aktivnih mera za tržište radne snage. U cilju poboljšanja integrisanja omladine u tržište radne snage, sprovesti studiju o izvodljivosti za šemu omladinskih garancija (Youth Guarantee scheme).

Molimo pogledajte novosti objavljene na Internetu: https://www.consilium.europa.eu/en/press/press-releases/2020/05/19/western-balkans-and-turkey-joint-conclusions-of-the-economic-and-financial-dialogue-of-19-may-2020/

Zajednički zaključci mogu se naći ovde: https://www.consilium.europa.eu/media/44029/st08101-en20.pdf

 

Languages:
Urednički odeljci: