Kancelarija Evropske unije na Kosovu
Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu

Kosovo* i EU

12/05/2016 - 11:43
EU relations with Country

Pregled odnosa između EU i Kosova.

Evropska unija je od 1999. godine igrala vodeću ulogu u međunarodnim naporima da se izgradi nova budućnost za Kosovo. Kosovo ima jasnu evropsku perspektivu kao deo šire regije Zapadnog Balkana.

EU je aktivna u Kosovu kroz svog specijalnog predstavnika (EUSR), kao i misije Evropske bezbednosne i odbrambene politike (ESDP) u oblasti vladavine prava (EULEX). EU je prisutna i kroz ambasade i kancelarije za vezu država članica.

Kancelarija Evropske unije na Kosovu igra ključnu ulogu u primeni programa EU na njegovoj teritoriji, posebno u promociji evropskih normi. Kancelarija obezbeđuje trajni politički i tehnički dijalog između Kosova i institucija EU. EUSR pružaja savet i podršku vladi Kosova, koordiniše prisustvo EU i promoviše ljudska prava i fundamentalne slobode.

EULEX

Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu (EULEX) je najveća civilna misija ikada lansirana u okviru Evropske bezbednosne i odbrambene politike. Cilj je pomoći kosovskim vlastima u oblasti vladavine prava, posebno u policiji, sudstvu i carini. EULEX je tehnička misija koja vodi, prati i savetuje, istovremeno zadržavajući jedan broj ograničenih izvršnih ovlašćenja.

Proces stabilizacije i pridruživanja

Proces stabilizacije i pridruživanja (SAP) je evropski politički okvir za odnose između EU i zemalja Zapadnog Balkana, sve do njihovog konačnog pridruživanja Uniji. Partnerstvo između EU i Zapadnog Balkana je u interesu svih strana, promovišući mir, stabilnost, slobodu, bezbednost i pravdu, prosperitet i kvalitet života. SAP promoviše stabilizaciju i tranziciju ka tržišnoj ekonomiji, regionalnu saradnju i pripremu za pristupanje EU.

EU je sprovodila redovne sastanke sa kosovskim vlastima kao deo dijaloga u procesu stabilizacije i pridruživanja (SAPD). To nadzire napredak u procesu proširenja EU, prateći pristup „šargarepe i štapa“ (videti odeljak Ekonomski odnosi u nastavku). Stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) između EU i Kosova 1. aprila 2016. godine, okvir dijaloga biće promenjen – diskusije će se održavati unutar SAA okvira, u potkomitetima.

 

EU i kosovske vlasti diskutuju o širokom opsegu problema u vezi sa smernicama i dogovaraju se o naknadnim akcijama u zaključcima sa sednica. Plenarne sednice se održavaju jednom godišnje. Pre svakog SAP dijaloga, EU diskutuje o istom problemu sa lokalnim civilnim društvom. Godišnji izveštaji o zemlji procenjuju spremnost zemalja Zapadnog Balkana da se približe EU.

Posebni sektorski sastanci su organizovani za tehničke razgovore u sledećim oblastima: pravosuđe, sloboda i bezbednost; inovacije, informaciono društvo i socijalna politika; poljoprivreda, ribarstvo, šumarstvo i bezbednost hrane; unutrašnje tržište, konkurencija i zaštita potrošača/zdravlja; trgovina, industrija, carine i oporezovanje; transport, energetika, životna sredina i regionalni razvoj; kao i ekonomska i fiskalna pitanja. Sektorski sastanci se održavaju jednom godišnje.

Evropska unija – i njene države članice, kao i njene institucije, prvenstveno Evropska komisija – igraju ključnu ulogu u rekonstrukciji i razvoju Kosova. EU je nadaleko najveći pojedinačni donator koji pruža pomoć Kosovu i regionu Zapadnog Balkana, i na čelu je napora za rekonstrukciju.

Kosovo je primilo preko 2,3 milijardi evra EU pomoći od 1999. godine, kao i blizu 1 milijardu evra podrške međunarodnom prisustvu od 1999. godine. Dok se početno fokusirala na akcije pomoći u vanrednim situacijama i rekonstrukciju, sada se usredsređuje na promociju kosovskih institucija, održiv ekonomski razvoj i kosovsku evropsku budućnost. Osamnaest država EU drži predstavničke kancelarije na Kosovu, a brojne nevladine organizacije iz zemalja EU su aktivne tamo.

U kontekstu Procesa stabilizacije i pridruživanja (SAP, videti iznad) koji pokušava da Kosovo dovede u liniju sa evropskim normama, EU poseduje izvestan broj „šargarepa“. One obuhvataju mešavinu trgovinskih koncesija, ekonomsku pomoć (Instrument za program pretpristupne pomoći) i sporazuma (Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju).

Politička i finansijska posvećenost Evropske unije premaKosovu je dvostrana. EU pruža pomoć u ispunjavanju potreba izgradnje kosovskih institucija, društveno-ekonomskog razvoja, a takođe pruža i značajan doprinos u pogledu međunarodnog prisustva na Kosovu.

Odgovarajući na zahtev Saveta da se koriste instrumenti Zajednice za podsticanje privrednog i političkog razvoja Kosova, Komisija je organizovala donatorsku konferenciju u Briselu 11. jula 2008. Kosovske vlasti  su predstavile srednjoročni okvir troškova za period 2009-11, kojim je procenjeno da  nedostaju finansijska sredstva u iznosu od nekih 1.1 milijardu evra za društveno-ekonomski razvoj Kosova  u  naredne tri godine. Međunarodna zajednica je obećala  1. 2 milijardi evra, uključujući nekih 100 miliona evra za stabilizacioni fond za potencijalne obaveze. Evropska komisija je obećala 508 miliona evra, konsolidujući sredstva iz Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) i makro-finansijske pomoći (MFP) koja treba da budu dodeljena tokom ovog  perioda. Države članice EU su obećale dodatnih 286 miliona evra iz budžeta bilateralne pomoći.

Kosovo je 2010. primilo 67.3 miliona evra finansijske pomoći pod  Instrumentom za pretpristupnu pomoć (IPA). Raspodela sredstva za 2011. iznosi 68.7 miliona evra. Program za 2010. pokriva 11 oblasti iz tri glavne kategorije: politički kriterijumi, ekonomski kriterijumi i evropski standardi. Projekti su pripremljeni u bliskoj saradnji s vlastima i korisnicima na Kosovu i u bliskoj saradnji sa drugim donatorima.

Za više informacija o IPA fondova za Kosovo posetite ovaj link

IPA godišnji program za  2007:

  • Opis programa 
  • Odluka Komisije 
  • Predlog finansiranja 
  • Rezime projekata 
  • IPA projekti  za 2007
  • IPA godišnji program za  2008:
  • Opis programa 
  • Odluka Komisije i prijedlog finansiranja 
  • Rezime projekata  
  • IPA projekti za 2008 

IPA Godišnji program II 2008:

  • Opis programa 
  • Odluka Komisije i predlog finansiranja] 
  • Rezime projekata 
  • IPA projekti II za 2008 

IPA Godišnji program 2009:

  • Odluka Komisije i predlog finansiranja 
  • Rezime projekta 
  • IPA projekti za 2009 

IPA godišnji program 2010:

  • Odluka Komisije i predlog finansiranja 
  • IPA  projekti za 2010 

Primeri  projekata koje je podržala EU mogu se naći na internet stranici Popisa projekata i studije slučaja.

Godišnji programi Instrumenta za pretpristupanje su pripremljeni u skladu sa strateškim Višegodišnjim programskim dokumentima (MIPD). Njih usvaja Komisija nakon konsultacija s korisnicima i velikim brojem zainteresovanih strana. Njih u slučaju Kosova sprovodi centralizovana uprava.

U prošlosti, EU je pružila podršku  Kosovu pod raznim finansijskim instrumentima, uključujući program Pomoć Zajednice za obnovu, razvoj i stabilizaciju (KARDS), makro-finansijska podrška i humanitarna pomoć.

Kosovo je takođe korisnik  TAIEKS i Tvining projekata, programa EU u oblasti visokog obrazovanja, kao što su Tempus i Erasmus+, kao i Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava.

Uvod

Razvojni fond opština na severu Kosova Kosovo je osnovan kao rezultat dijaloga između Kosova i Srbije koji je EU olakšala.

Na osnovu zaključaka donesenih na sastanku carinske radne grupe 17. januara 2013. godine u Briselu u kontekstu implementacije dijaloga ustanovljeno je da će prihodi prikupljeni na graničnim prelazima 1 na Jarinju i 31 na prelazu Brnjak formirati osnovni izvir prohida za Razvojni fond.

Fond je osnovan sa ciljem da se podrži socioekonomski razvoj u četiri opštine na severu: Leposaviću, Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku i Zvečanu. Novčana sredstva su javna; isplata i trošenje istih prati zakon Kosova.

O upravljanju Fondom odlučuje Upravni odbor koji sačinjavaju Specijalni predstavnik EU na Kosovu kao predsedavajući, Ministar finansija Kosova ispred vlasti Kosova i predstavnik srpske zajednice četiri opštine.

Svaka opština se ohrabruje da dostavi predloge projekata koji će imati direktan uticaj na poboljšanje kvaliteta života svojih građana. Ovo može uključivati održavanje ili izgradnju škola, bolnica ili puteva, ali takođe i preduzeća i socijalnih projekata koji ciljaju na određene sektore poput MSP, poljoprivrednih proizvođača, žena, dece ili manjina.

Prihodi

Prihodi sa oba granična prelaza se prebacuju na nalog koji je otvoren u komercijalnoj banci u Prištini i koju će odrediti EU.

Sa početkom od of 1. marta 2016, Fond je prikupio više od 8,3 miliona evra. U tom vremenskom period Upravni odbor je odobrio 13 različitih projekata ukupne vrednosti od oko 6,4 miliona evra. Ovi projekti su sada u fazi implementacije. Određeni broj projekata se priprema za dostavljanje Upravom odboru.

Fondovi prikupljeni do 23. marta 2016.

Broj odobrenih projekata

Ukupan iznos izvdojenog novca do 1. marta 2016.

10 miliona evra

21

 7,7 miliona evra

 

Vrste projekata koji se finansiraju

Fond favorizuje projekte javnog ulaganja koji će imati uticaj na socioekonomski razvoj u opštinama na severu.

Naročito bi projekti za koje su dostavljeni predlozi trebalo da za cilj imaju poboljšanje kvaliteta života lokalne populacije, da budu finansijski podobni, isplativi, ekološki odgovorni i održivi.

Mogu se ticati izgradnje i održavanja javne infrastrukture uključujući puteve, bolnice, vodosnabdevanje, tretiranje otpadnih voda i upravljanje otpadom; podrška preduzećima, poljoprivrednicima i civilnom društvu; promovisanje ljudskih prava, obrazovanje, pristup zdravstvenoj zaštiti i transport.

Dogovoreno je da se Fond može koristiti za sufinansiranje projekata koje finansira EU ili drugi donator sa kojim Vlada kosova ima sporazume o saradnji.

Uloga Upravnog odbora

O radu Fonda odlučuje Upravni odbor. Isti sačinjavaju tri člana: Specijalni predstavnik EU na Kosovu kao predsedavajući, Ministar finansija Kosova ispred vlasti Kosova i predstavnik srpske zajednice četiri opštine.

Upravni odbor je održao svoj prvi sastanak u decembru 2013. godine. Od tada se isti sastajao redovno kako bi se odlučivalo o isplaćivanju sredstva nakon podnošenja projekata koje su dostavili gradonačelnici opština na severu.

Sastav Upravnog odbora 

Nataliya Apostolova

Specijalni predstavnik EU

Predsedavajući

Avdulah Hoti

Ministar finansija Kosova

Član

Danijela Zubac

Predstavnik srpske zajednice

Član

Odgovornosti za implementaciju projekta

Implementacijom projekata rukovode četiri opštine koje su u obavezi da poštuju procedure javnih nabavki za implementaciju projekata u skladu sa primenjivim pravilima i procedurama. Za svaki projekat će nadležna opština Upravnom odboru predati finalni izveštaj, kao i revizorski izveštaj.

EUSR pruža savete i podršku Vladi Kosova u političkom procesu; obezbeđuje sveukupnu koordinaciju prisustva EU na Kosovu, i doprinosi razvoju i konsolidaciji poštovanja ljudskih prava i elementarnih sloboda na Kosovu.

Specijalni predstavnik EU podnosi izveštaj Savetu Evropske unije, međuvladinom telu koje zastupa 28 država članica EU, preko visokog predstavnika za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i generalnog sekretara Saveta.  

Organizacije građanskog društva imaju ključnu ulogu u reformama koje sprovode kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU. Njihov rad se može dokazati presudnim u određivanju dinamike i kvaliteta procesa pristupanja kao i u stvaranju javne podrške za pristupanje.

Odgovornost za jačanje uloge i uticaja građanskog društva u zemljama proširenja počiva prvenstveno na samim zemljama. Međutim, Evropska komisija je takođe spremna da poveća svoju pomoć za razvoj građanskog društva u tim zemljama.
Osim značajnog povećanja finansijske pomoći za projekte građanskog društva u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) i Evropskog  instrumenta za demokratiju i ljudska prava (EIDHR), Komisija namerava da nastavi da poboljšava konsultacije s predstavnicima građanskog društva i radi ka drugim merama kako bi se podržalo građansko društvo, na primer kroz poboljšanje koordinacije donatora i nastavak rada prema bezviznom režimu putovanja za građane zemalja kandidata i potencijalnih kandidata.

Tokom konferencije "Razvoj građanskog društva u jugoistočnoj Evropi: Gradimo Evropu zajedno"  održanoj u Briselu  od 17. do 18. avgusta 2008. dogovoreno je da stalni dijalog između Evropske komisije i organizacija građanskog društva iz zemalja proširenja treba biti uspostavljen putem redovnih sastanaka, dok će se o njihovom formatu i učestalosti odlučiti u budućnosti.

Osim ovih sastanaka, predviđeno je uspostavljanje virtualne platforme za organizacije građanskog društva iz zemalja kandidata i potencijalnih kandidata i EU, kako bi se poboljšao dijalog, razmena dobre prakse, tražili partneri i na kraju razvili konkretni projekti.

Kancelarija za vezu Evropske komisije na Kosovu održava redovan dijalog s organizacijama građanskog društva na Kosovu tokom procesa izrade izveštaja o napretku i nakon toga. Svake godine, Kancelarija za vezu Evropske komisije poziva organizacije građanskog društva da daju svoja zapažanja za godišnje izveštavanje i da razgovaraju o rezultatima izveštaja nakon objavljivanja.

Pre pripremanja izveštaja o napretku, organizacije građanskog društva su pozvane da daju svoj doprinos sektorskim sastancima u okviru dijaloga za stabilizaciju i pridruživanje.

Kancelarija za vezu Evropske komisije takođe sarađuje sa organizacijama građanskog društva u okviru dijaloga o PSP.

Languages:
Urednički odeljci: