European Union Office in Kosovo 
European Union Special Representative in Kosovo

EU očekuje od nacionalnih parlamenata da bud u centru reformskih procesa

20/02/2017 - 13:10
News

Izlaganje šefice Kancelarije EU/specijalne predstavnice EU, Natalije Apostolove, na Samitu skupštinskih odbora za spoljne poslove

Zadovoljstvo mi je što mogu da vam se obratim na ovako značajnom događaju. Hvala vam na pozivu.

Na početku izlaganja bih naglasila da Evropska unija ostaje posvećena ispunjavanju evropske perspektive za Zapadni Balkan, uključujući Kosovo, u skladu sa zaključcima Saveta EU iz Soluna 2003. godine.  Mi ćemo, zajedno sa državama članicama, nastaviti da pomažemo i ulažemo u budućnost Kosova, kao što to radimo i u drugim zemljama u regionu. Posvećenost Evropske unije regionu Zapadnog Balkana je naglašena više puta i uneta je u razne instrumente.  Nema sumnje da Zapadni Balkan ima jasnu evropsku budućnost. Današnje prisustvo predstavnika skupštinskih odbora za spoljne poslove nacionalnih parlamenata država članica i zemalja u regionu predstavlja jedan od rezultata te posvećenosti EU.

Kosovo je sada došlo do odsudnog momenta na svom evropskom putu. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja prekretnicu za Kosovo. Zaključeni su sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju sa svim zemljama u reigonu. Ponekad je veoma teško građanima objasniti prednosti. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je durogočna investicija. Politički gledano, Sporazum ima za cilj da podrži napore Kosova u procesu jačanja demokratije i vladavine prava, ali i da doprinese političkoj i institucionalnoj stabilnosti Kosova. SSP će uvesti više standarde za zaštitu potrošača, što će dovesti do većeg stepena bezbednosti za potrošače na Kosovu. To će stvoriti predvidljivije poslovno okruženje, uz veći stepen bezbednosti za domaće i strane ulagače, a to znači nova radna mesta za ljude na Kosovu.

Međutim, mnogo toga zavisi od primene Sporazuma. Primena ovog sveobuhvatnog sporazuma će omogućiti postepeno usklađivanje kosovskih zakona za pravom i standardima Evropske unije, što će privredi Kosova dati novi impuls u privlačenju investicija. Primena se zasniva na onome što se može nazvati "evidentim rezultatima", što je važno za dalje faze na evropskom putu.

Ovom prilikom bih pohvalila Vladu i Skupštinu Kosova na tome što su spremno prihvatili Plan evropskih reformi koji je pokrenula EU, a koji ima ulogu mehanizma primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.  Ovaj dokument, na kome su zajednički radili Vlada Kosova i Evropska unija, je pokazatelj ozbiljne posvećenosti kosovskih institucija u preduzimanju konkretnih mera na tri ključna polja: dobro upravljanje i vladavina zakona, investiciona klima i zapošljavanje i obrazovanje. Plan evropskih reformi bi trebalo da bude podsticaj koji će dovesti do konkretnih rezultata. Pozivam institucije Kosova da nastave sa energičnim radom na primeni ovih mera. 

Takođe bih želela da još jednom naglasim da je Kosovo učinilo značajan napredak u ispunjavanju kriterijuma mape puta za viznu liberalizaciju. Kosovo je ispunilo 93 od 95 uslova sa mape puta. Kao rezultat toga, kosovske institucije i zakoni su u boljem stanju danas nego što je to bio slučaj pre ispunjavanja obaveza. Spremni smo da pomognemo Kosovu u ispunjavanju preostala dva kriterijuma. Kosovski političari sada imaju ključ u svojim rukama radi postizanja napretka po pitanju vizne liberalizacije: ratifikacija sporazuma o demarkaciji je nešto što se mora ispuniti, dok se postojeći pozitivni koraci moraju održati u cilju jačanja evidentne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Ohrabrila bih kosovske političare iz vlasti i opozicije da u, interesu svih građana Kosova, postignu konsenzus kako bi se ispunila preostala dva kriterijuma bez daljeg odlaganja, odnosno kako bi Evropski parlament i Savet EU mogli da donesu pozitivnu odluku o viznoj liberalizaciji.

Polarizacija između vladajuće koalicije i opozicionih stranaka na Kosovu u proteklih godinu i po dana je dovela do političkog ćorsokaka. Uprkos činjenici da su se opozicione stranke ponovo uključile u skupštinski rad, polarizacija između njih i vladajuće koalicije u značajnoj meri i dalje usporava usvajanje zakona. 

I pored toga, uprkos političkom zastoju i polarizaciji, želim da veoma pohvalim kosovsko vođstvo na hrabrosti i posvećenosti ne samo reformama, već i dijalogu između Kosova i Srbije, uz posredovanje Evropske unije.  Priznajemo, nije jednostavno održati fokus na sprovođenju obimnih reformi u tako teškom i osetljivom okruženju kao što je to bilo Kosovo u proteklih nekoliko godina.

Evropska unija je veoma blisko pratila razvoje u odnosima Kosova i Srbije u proteklih nekoliko nedelja. Nedavni incidenti sa zidom u Mitrovici i vozom u Srbiji su predstavljali potencijalni bezbednosni rizik. Izražavamo zadovoljstvo što su ti incidenti prevaziđeni. Kao što je visoka predstavnica/potpredsednica Mogerini izjavila nakon poslednjeg sastanka na visokom nivou između obe strane - između predsednika i premijera - 4. februara: "Dijalog je veoma važan proces za Srbiju i Kosovo, ali i za region i čitavu Evropsku uniju. Napredak u normalizaciji odnosa je ključ očuvanja mira i napretka u evropskim integracijama. To je ključno za Evropu i regionalnu stabilnost".

Dozvolićete mi da istaknem ulogu koju imaju nacionalni parlamenti u razgovorima o stvarnim problemima sa kojima se suočavaju vaše zemlje, o ekonomiji, obrazovanju, strukturnim reformama, vladavini prava, baš zato što je celokupan politički fokus usmeren na ova veoma emotivna i osetljiva pitanja.

Bilo bi nam drago da nacionalni parlamenti zemalja iz procesa proširenja budu u centru procesa reformi kako bi se osigurali demokratska odgovornost i inkluzivnost, što je preduslov za uspešan proces reformi. Parlamenti moraju biti mesta razgovora postizanja kompromisa.

Od mog dolaska prošlog septembra, primetila sam da postoji potreba za izgradnjom kulture političkih kompromisa o osetljivim pitanjima, ali i potreba za jačanjem uloge Skupštine na različitim poljima:  skupštinski nadzor; praćenje i pružanje podrške procesu stabilizacije i pridruživanja; jačanje administrativne i stručne podrške odborima i poslanicima na poslovima evropskih integracija; bliža saradnja sa lokalnim organizacijama civilnog društva kako bi se reforme učvrstile u čitavom društvu. 

Posebno želim da naglasim potrebu da Skupština usvoji strategiju za jačanje međunarodne saradnje i međuparlamentarnih bilateralnih i multilaterlnih odnosa, odnosa sa međunarodnim organizacijama, kao i okvira međuparlamentarne saradnje. Današnji događaj je jasan korak u pravcu razvoja međuparlamentarne saradnje. Želim vam uspeh u značajnom radu koji obavljate u okviru odbora za spoljne poslove.

Languages:
Editorial Sections: