Zvaničnici Bosne i Hercegovine i Evropske komisije održali su 22. maja 2025. godine 8. sastanak (u hibridnoj formi) Pododbora za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (skr. SSP) između Evropske unije i Bosne i Hercegovine.

Sastankom je u ime Bosne i Hercegovine kopredsjedavala gđa. Vera Letica, pomoćnica ministra pri Ministarstvu finansija/financija i trezora, a u ime Evropske komisije g. Uwe Stamm, šef Odjeljenja pri Generalnoj direkciji za ekonomska i finansijska pitanja i gđa. Katarzyna Sobieraj, službenica za ekonomska i trgovinska pitanja za Bosnu i Hercegovinu pri Generalnoj direkciji za proširenje i istočno susjedstvo. Posljednji sastanak pododbora održan je 23. maja 2024. godine.

Pododbor je razmotrio najvažnija nedavna ekonomska dešavanja i ekonomske perspektive, fiskalnu politiku i finansijsku stabilnost u Bosni i Hercegovini, internu finansijsku kontrolu u javnom sektoru, Program ekonomskih reformi (ERP) i saradnju u oblasti statistike.

Komisija je naglasila da će produbljivanje reformi vezanih za EU po svim ovim sektorima pomoći Bosni i Hercegovini da ostvaruje iskorake u regionalnoj ekonomskoj saradnji, integriše se u jedinstveno EU tržište i ubrza socioekonomsku konvergenciju sa EU, što će značajno ubrzati proces proširenja, podstaći rast domaće ekonomije i stvoriti više radnih mjesta za građane. Komisija je ponovila da je funkcionalan dijalog u okviru SSP-a ključan za realizaciju tog cilja.

Što se tiče fiskalne politike, Komisija je ohrabrila Bosnu i Hercegovinu da blagovremeno usvoji Globalni fiskalni okvir, kako bi se unaprijedila koordinacija između različitih institucija koje generišu fiskalne podatke i okvire i predložila da se uči iz iskustava država članica. Komisija je ohrabrila Bosnu i Hercegovinu da unaprijedi konsolidaciju podataka na nivou cijele zemlje i pozdravila spremnost Centralne banke da nastavi rad na prikupljanju podataka o opštoj vladi na nivou cijele zemlje, a koji su kompatibilni sa EU-om.

U vezi sa dešavanjima u oblasti finansijskog sektora, Komisija je razmatrala napredak u pripremama za primjenu SEPA-e te liberalizaciju kretanja kapitala radi usklađivanja sa pravnom stečevinom EU-a o slobodnom kretanju kapitala.

U vezi sa finansijskom kontrolom, Komisija je dopunila činjenicu da je pravni okvir najvećim dijelom na snazi, s tim da je naglasila potrebu za njegovom efikasnom primjenom u svim tijelima javnog sektora. Komisija je također naglasila važnost efikasnog nadzora interne finansijske kontrole u javnom sektoru nad javnim preduzećima, unapređenje implementacije preporuka eksterne revizije od strane javne uprave i dodatno ohrabrila Bosnu i Hercegovinu da unaprijedi parlamentarni nadzor nad takvim preporukama. Komisija je također pozvala na imenovanje Službe za koordinaciju borbe protiv prevara (AFCOS) kao prvog ključnog koraka za zaštitu finansijskih interesa EU-a.

U vezi sa Programom ekonomskih reformi (ERP), Komisija je ukazala na negativne efekte višestrukog odgađanja dostavljanja dokumenta na ugled i kredibilitet zemlje i pozvala vlasti da usvoje potrebne mjere kako bi se garantovalo blagovremeno dostavljanje programa za 2026. godinu.

Po pitanju statistika, Komisija je pozvala Bosnu i Hercegovinu da provede poljoprivredni popis, usvoji plan za naredni popis stanovništva i domaćinstava te da finalizira ekvivalent klasifikacijskog sistema Nomenklature teritorijalnih jedinica za statistiku (NUTS). Komisija je pozdravila pozitivna dešavanja u korištenju administrativnih podataka za izradu službenih statistika i naglasila važnost usklađivanja s Evropskim kodeksom prakse statistike i potrebu da Bosna i Hercegovina dodatno unaprijedi blagovremenost i količinu statističkih podataka koji se dostavljaju Eurostatu.

Bosna i Hercegovina treba provoditi socioekonomske reforme za iskorake u ispunjavanju kriterija za ekonomsko pridruživanje, posebno jačanjem vladavine prava, funkcionisanjem institucija na državnom nivou i saradnjom među zainteresovanim stranama, te rješavanjem fragmentacije unutrašnjeg tržišta zemlje, također i u cilju rane integracije u unutrašnje tržište. U tom kontekstu, Komisija očekuje bez daljnjeg odlaganja podnošenje Reformske agende BiH u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.